Tjedan dana ustajala sam u 4 ujutro jer to "povećava produktivnost". Evo zašto to ne bih ponovila

• Istraživanja kažu da su najproduktivniji ljudi koji ustaju u 4 sata ujutro 
• Odlučila sam stati uz bok Stevea Jobsa, Oprah Winfrey i Michelle Obame
• Odlučila sam tjedan dana ustajati u 4 sata ujutro ne bi li provjerila je li uistinu tako

Istraživanje koje sam pročitala na 'Wall Street Journalu' tvrdilo je kako je buđenje u 4 ujutro garancije najveće produktivnosti tijekom dana. Iako na prvu možemo pomisliti kako tako žive samo radoholičari, prevažni i prezaposleni ljudi (premijeri i predsjednici) ili ljudi koje posao jednostavno tjera na to, imaju polja i životinje, testiranje je provedeno i na onima koji ne smpadaju u te kategorije. Tako se uspostavilo kako svi ustaju u 4 ujutro uživajući u samoći dok ostali još spavaju, a manjak ometanja pridonosi produktivnosti. Brojni uspješni ljudi poput Stevea Jobsa, Marka Wahlberga, Elona Muska, Oprah Winfrey, Michelle Obame ustaju debelo prije šest sati ujutro. Odlučila sam pokušati iako sam velika spavalica i teško se ustajem.  

Prvi dan

Noć prije prvog buđenja u 4 ujutro (išla sam spavati oko ponoći) navinula sam da mi alarm zvoni već prije 4 pa do 4.15 svakih 5 minuta (sigurno je sigurno) i isplanirala što ću sve obaviti u tih nekoliko sati kad ustanem. Na popisu je bilo tuširanje, doručak, šetnja sa psom, čitanje knjige, dio stvari za posao i pripremiti se za dugi dan preda mnom. Ne znam jesi li pogodila, ali više od pola navedenog nisam napravila. No vratimo se na ustajanje. Alarm je zvonio, a ja sam ga automatski gasila sve do onog u 4.00 kad sam shvatila da moram ustati ili odustati. Volim spavati i malo što me može probuditi - najveća prepreka u ovom "projektu". 

Možda vas zanima Je li stvarno teško raditi s prijateljicom? Život

Sutra će sigurno biti lakše

Neko sam vrijeme sjedila na krevetu i pokušala doći sebi. Bio je to prvi dan pa nisam ni očekivala da ću iskočiti iz kreveta uz pjev ptičica. Bodrila sam se razmišljanjem o ljudima kojima je to normalna rutina i nadala se da će već sutra biti lakše. Produktivnost: osim jutarnje higijene (doručkovala nisam), nakon dva i pol sata sam prošetala psa i do odlaska na posao samo besciljno tumarala stanom. Nisam ništa "produktivno" uspjela napraviti. 

Privatni album/Olja Runjić

Lakše je IĆI spavati u 4 nego ustati

Idućih sam dana osim ranog ustajanja u svoj život uvela i rani odlazak na spavanje. Nadala sam se da ću tako lakše ustati nego prvog dana. I moram biti iskrena, puno puta mi je kroz glavu prošla misao 'Što je meni ovo trebalo?!' A sjetila sam se i koliko je lakše nakon izlaska IĆI SPAVATI u 4 ujutro nego ustati u 4. Trudila sam se otići u krevet najkasnije 21.30 što isto nije bilo lagano makar sam bila mrtva umorna. Patio je i moj društveni život jer sam odbijala kasnija druženja. 

Od drugog do šestog dana

Drugi sam dan pokušala uvesti u rutinu doručak, ali na kraju sam ipak samo popila kavu. Doručkovala sam treći, četvrti dan, ali kasnije, kad bih već stigla na posao. Kako bih provjerila je li čovjek doista produktivniji ranom zorom trudila sam se i odraditi dio posla u rane jutarnje sate i pripremiti se za ostatak dana. I stvarno sam bila produktivnija nego inače, ali to pripisujem samo kojem satu u danu više nego inače. Probala sam maksimalno iskoristi jutarnje sate, kad sam već bila budna.  Nije da sam se brzo razbuđivala, ali sam se trudila. Trudeći se ne probuditi ukućane uglavnom sam se držala sobe gdje sam čitala, pila kavu i radila.

Privatni album/Olja Runjić

Možda vas zanima Istraživanje pokazalo da bijela posteljina značajno utječe na tvoj san. Kako? Life&style

Sedmi dan

Više nego prvom danu veselila sam se tom posljednjem. Ne mogu reći da sam se jako napatila radeći ovu iskustvenu priču, ali da ću ponoviti proces - nisam baš sigurna. Bar ne uskoro. Kako su dani odmicali, bilo mi je lakše ustati, ali da bih se bolje razbudila, znala sam izaći van na zimu i prošetati ulicom. Sve u nadi da mi se više neće spavati. Zapravo sam tih dana ujutro napravila puno više nego inače, ali samo zato što sam si dodala koji sat. No zato sam bila umornija popodne. Koncentracija bi mi potpuno pala popodne, a čekalo me još puno toga za napraviti.

Možda je ovo bio prekratak period za mijenjanje bioritma. Vjerujem da bi mi, da sam nastavila rano ustajati, bilo sve lakše i tko zna, možda bi se pokazalo da doista bolje funkcioniram u periodu kad svi još slatko spavaju. Ipak sam jedva dočekala dan kad ću moći odspavati do uobičajenih 7, 7.30. Povratkom mojoj staroj rutini i moj društveni život je živnuo i nitko nije bio sretniji od mene što ne moram planirati dan prema tome koliko mi je sati sna potrebno kako bih mogla funkcionirati. 

Privatni album/Olja Runjić