Naša Duda inače je velika ljubiteljica automobila pa je uživala u testiranju Fiata Tipo, Ctroena Cactus, Peugeota 308 GTI Sport i Honde Jazz
Pa tebi je auto ko ormar, komentirala je frendica kad je vidjela što sve vozim u njemu. Cipele, neka jakna, nek’ se nađe, pa par torbica. Želim da ima mjesta, a bome mi je važno i da je udoban. Kad već satima sjedim u njemu, čekam na semaforima, gubim vrijeme u koloni, barem da mi je udobno. I da ima postolje za čašu ili čak dvije.
Kad zgubidanim u prometu, obično ubacim u ler, pa me malo iznenadio automatik, nisam znala gdje ću s desnom rukom i lijevom nogom. Prvi put sam ga vozila - isprobala sam Hondu Jazz i Citroën Cactus. Ne da je jednostavno, nego je toliko lako da mislim da bi i moja Bruna (5 i pol) mogla upravljati tim vozilom. Zapravo je Cactus poluautomatik, to znači da ima mijenjanje brzina na volanu. Honda Jazz koju sam vozila je skroz automatik, mala je, skladna i kompaktna, ima neku dobru foru sa stražnjim sjedalima koja se mogu potpuno podići i najednom nastane veliki prostor za stvari. Cactus je malo nabrijaniji, ima na bočnim vratima zadebljanje. To je O.K. imati ako se puno parkirate u garažama, a ne volite ogrebotine po vratima i one vas jako živciraju. Mislim, ne možeš po gradu izbjeći rane na autu jer jednostavno nismo sami u svemiru. Isprobala sam i Fiat Tipo - ne znam zašto, ali sam mislila da je to neki mali auto. A ono sve samo ne mali, moj je imao 150 KS. Čini mi se kao pravi obiteljski model, poveći, ali izgleda jako sređeno, fensi. Talijani ko Talijani, briju na dizajn i tu stvarno znaju posao. Puno stane u prednji pretinac, ispred suvozača...
Strpala sam unutra hrpu sunčanih naočala u kutijama. A onda još i kozmetičku torbicu. Ne mogu oni napraviti toliki pretinac a da meni bude preveliki. Ali pokazao se dostojnim jedne šmizle koja mijenja sunčane kao maramice. Prije toga sam u Cactus trpala cipele ispod sjedala. Suvozačeva. Jer mi je superpraktično od tamo pecati kad se presvlačim u autu. A onda je poanta i da još stanu nečije noge pokraj svih tih cipela, i po mogućnosti da mi ih Bruna (5 i pol) ne zgazi kad ide van iz auta. Što redovito čini. Dakle, u Cactus sam iza sjedala složila četiri para cipela i još je bilo mjesta za noge. Za pohvalu. I sad ide sportaš - Peugeot 308 GTI Sport je atlet na četiri kotača, nabildan opremom i kožnatim sjedalima. Ah, bila je to ljubav na prvi pogled. Čak smo si pasali i stylingom - ja sam imala crne traperice i crvenu bluzu, a on iste boje. Ipak sam na njemu isprobala nešto trivijalno - natrpana kolica za plac stanu iza vozačeva mjesta uspravno, kao saliveno.
Kad sam sjela u njega, odmah sam osjetila razliku - znaš da si u sportskom autu jer izgled ne vara, a stvar je jasnija kad stisneš gas. Malo sam ga nagazila pa mi je kamerman poletio, ali morala sam probati. Samo jednom se živi.
Komentiraj, znaš da želiš!
Za komentiranje je potrebno prijaviti se. Nemaš korisnički račun? Registracija je brza i jednostavna, registriraj se i uključi se u raspravu.