Ako si tri puta bolje plaćena od kolega koji rade isti posao, nešto je sumnjivo. Vjerojatno si prodala dušu vragu - odrekla se privatnog života ili pristala baviti se mutnim poslovima, kaže Stevan Vraneš. Na kraju postaneš i rob tog novca
Verujem da bi u nekom globalnom istraživanju većina zaposlenih rekla da bi mogla biti bolje plaćena. Takvo istraživanje sigurno i postoji, ali ja sam ljeti bio previše lijen da bih ga potražio. Zvuči logično. U ovim predjelima jugoistočne Europe to je sigurno još izraženije. Većina nas smatra da nam plaće trebaju biti veće.
I da budem jasan na samom početku: ovdje ne govorim o ljudima koji imaju vlastite biznise, obiteljske biznise ili žive živote slobodnih umjetnika. Ili igraju nogomet. Ovo je o nama – službenicima korporacija. O nama koji radimo u manje-više pristojnim domaćim ili stranim kompanijama, na pristojnim poslovima.
Moji prijatelji i ja smo, prije nekoliko večeri u jednom fancy klubu diskutirali jesmo li dovoljno plaćeni. Razgovor se poveo nakon nekoliko pića. Većina je bila zadovoljna svojim plaćama, smatrajući, ipak, da bi mogle biti nešto više. A onda sam ja počeo razmišljati o tome gdje je granica između “biti dobro plaćen” i biti “previše plaćen”. Postoji li uopće pojam “previše plaćen”?
Svaki biznis ima određenu logiku. Prihode i rashode, potencijal za prihode, dugoročne planove, predviđanja… I postoji određeni raspon plaća koji je za svaku kompaniju logičan u odnosu na ostale parametre poslovanja. Odstupanja od 30 posto mogu se smatrati logičnim uslijed nekih specifičnih okolnosti.
Ali, evo zašto mislim da nije dobro ukoliko si plaćena i značajno više od ljudi na sličnim pozicijama u kompanijama sličnim tvojoj. Pod značajno mislim tri ili pet puta više.
1. Ukoliko te kompanija plaća tri ili pet puta više nego što je logično, postoji prilično velika šansa da očekuje od tebe da radiš stvari koje nisu u službenom opisu posla. Neki od tih zahtjeva mogu biti u zoni koju možemo okarakterizirati kao barely legal. To može ići od zahtjeva da se koriste osobni kontakti za “dovršavanje posla”, preko zabavljanja poslovnih partnera uz račune koji se ne mogu staviti na zvanični expense report. Za plastičnije primere upotrijebite vlastitu maštu.
2. Ukoliko te kompanija plaća značajno više od referentne grupe može se dogoditi da očekuju da svoj privatni život prepustiš nekim drugim ljudima. Ili staviš na pauzu. Na desetljeće, dva. Tvom je nadređenoom tako mnogo lakše da ti uništava work-life balance opravdavajući to izuzetnim uvjetima. Najopasnije je zapravo što poslije nekog vremena i ti počneš tako razmišljati. Uopće ti i ne treba zli šef.
3. Ako je plaća prevelika postaje veoma teško napustiti aktualni posao. Da, svi mi kažemo da nam na poslu nije važna samo plaća. Želimo i druge stvari… Ali kada si ekstremno dobro plaćen, jako je teško spustiti se na, recimo, 30 posto trenutačnih prihoda. Ne toliko zbog novca koji ti je potreban, nego zbog percepcije da karijera (a i život) kreću nizbrdo. I ovo je prilično univerzalno za svaku kategoriju plaće koja nadilazi pokrivanje osnovnih životnih potreba na pristojan i relaksiran način. U ovakvoj postavi stvari mnogo lakše postaješ žrtva mobinga i dio patologije sistema na radnom mjestu.
4. Možeš stvoriti ideju o sebi kao izuzetno važnoj osobi, koja radi nešto veoma važno i praktično je nezamjenjiva. A onda, preko noći, izgubiš posao, jer se pojavi neko mlađi tko to sve može obaviti za polovinu tvoje plaće. Ili tvoja firma odluči napustiti tržište. Ako si zaista od onih tako dobrih i sposobnih, nastavit ćeš kao poduzetnik ili konzultant bez velikih problema. Ali ako ipak to nisi – počinje veoma težak životni period. Shvatit ćeš što znači bol. Vidio sam ljude u toj situaciji. Nije bilo ugodno.
Znam ja da u ovoj regiji, u kojoj plaće u prosjeku idu od 400 do 800 EUR, ovaj moj tekst može ući i u kategoriju “I bogati plaču”.
Međutim, za profesionalce koji ipak imaju nešto veće plaće, ali definitivno ne spadaju u kategoriju bogataša, već običnih ljudi nekada znaniih kao srednja klasa – ovo može biti veliko iskušenje. Cifre same po sebi nisu presudne za ovu priču.
Cheers za iskušenja! I za visoke (ali ne i previsoke) plaće!
Komentiraj, znaš da želiš!
Za komentiranje je potrebno prijaviti se. Nemaš korisnički račun? Registracija je brza i jednostavna, registriraj se i uključi se u raspravu.