Kada si zavolio balet i shvatio da se njime želiš baviti?

Već kao dijete sam jako volio plesati, pa čak i na folklor. Na televiziji kada bi bio Lado, odmah bih počeo đuskati. Počeo sam s jazz danceom u školi u jazz grupi i onda me profesorica iz tjelesnog, koja je uočila moj talent, poslala u baletnu školu. Dosta sam neodlučna osoba, a s obzirom da za balet čovjek mora biti predan, stavljen si pred izbor želiš li se ozbiljno baviti ili ne, ja sam se odlučio da želim nastaviti, posebice jer su mi mnogi rekli da dobro plešem, hahaha.

S obzirom na brojna odricanja, misliš li da si propustio nešto tijekom odrastanja?

Ja ne znam što sam propustio s obzirom da cijeli život živim balet, nisam počeo s 15 godina, nego s devet i cijeli život sam posvetio tome. Sjećam se da je znalo biti trenutaka kada sam bio dijete i imao satove baleta nakon škole, dok su se moji prijatelji išli igrati van, ali smatram da se sve to isplatilo i da sam bolje prošao, posebice jer sam u potpunosti bio zaokupljen s time i nije mi ništa bilo naporno.

Kako je došlo do tvoje suradnje s HNK u Zagrebu?

Činjenica da sam muško u baletu mi je zasigurno pomogla. To je pomalo smiješna stvar baletnih plesača, jer te u ''normalnom'' vanjskom svijetu gledaju čudno, dok si u svijetu baleta ''tražena roba''. Nakon mene, u baletnu školu nije ni jedan dečko krenuo, a kamoli je završio. Kada sam krenuo u baletnu školu je bila mala audicija za ''Orašara'', a ja sam odmah dobio ulogu Franza koja je dosta velika uloga i tako je otprilike započeo moj angažmana u HNK.

Koliku ulogu kod tebe igra moda?

Jako se volim igrati s modom, ali kada plešeš si većinu vremena u studiju, ujutro se probudiš, obučeš i za 15 minuta u kazalištu se već presvlačiš. Nikada nisam pratio modne trendove, oblačim se tako da dobro izgledam, a ne da budem u trendu. Često se trendovi rade za nekakve idealne proporcije, tj. ono što se smatra idealnim proporcijama, što je daleko od normalnih ljudi ili sportaša kao što sam ja. Nema mi smisla pratiti trendove koji mi ne stoje, pa ja volim prilagođavati modu sebi da se dobro osjećam i dobro izgledam. Nikada me moda nije zamarala, dapače, volio sam još kao klinac udarati na kontru. U rano doba sam se izludio po tom pitanju pa sam nakon 18. godine postao konzervativniji. Obožavam se lijepo obući, ali sa svojim poslom nemam toliku slobodu.

A kada je kozmetika u pitanju?

Od kozmetike koristim kreme za lice, s obzirom da se često tuširam, koža mi je postala jako osjetljiva i stoga moram biti vrlo pažljiv što stavljam na kožu. Zato koristim Sindet liniju s kremom i sapunom i zagovornik sam onoga da je čisto lijepo i zato koristim malo stvari. Parfemi me također znaju iziritirati, ali ih često znam staviti na kosu i to je to. Kod parfema mi se zna dogoditi da onaj koji mi odlično miriši na nekome, na meni nije dobar, ali tako je svima, ne samo meni, hahaha.

Imaš glavnu ulogu u predstavi ''Giselle'' za koju kažeš da je drugačija od ostalih uloga u baletu. Po čemu?

Uz ''Giselle'' ću sada proslaviti 25 godina svog rada. Prošle sezone sam imao premijeru glavne uloge, a ta uloga mi je jako draga jer je kompleksna, realistična i zato sam je i odabrao za ovu bitnu obljetnicu. S muškim ulogama u baletu se zna često dešavati da je u pitanju najčešće princ koji je nebitan, samo je lijep i spašava dragu, a u ''Giselle'' je višeslojna uloga i odličan razvoj karaktera koji je jako veliki gušt plesati.

Imaš li neku ulogu o kojoj sanjaš?

Otplesao sam i više nego što sam se mogao nadati, u životu sam dobio više nego što sam mislio da ću dobiti, pa zaista imam još malo uloga koje bih volio otplesati. Možda bih volio u ''Snu ljetne noći'' Johna Neumeiera, ali nemam nekakvih pretjeranih neispunjenih želja. Otplesao sam brojne najveće uloge i to u više verzija, tako da nemam nekih pretjeranih novih želja i prilično sam zadovoljan s dosadašnjim ulogama.

Koliki je po tebi interes za balet u Zagrebu?

Balet je u Hrvatskoj jako praćen, i usudio bih se reći da ima jednu bazu fanova. Kod nas ima jako puno kazališta i premijera i svejedno je balet uvijek pun. Jako sam zadovoljan kakvo je stanje i posebice sam zahvalan na pažnji koju sam dobio u Hrvatskoj.

Kako provodiš svoje slobodne trenutke?

Jako volim svoje slobodno vrijeme, ali ga na žalost nemam puno. Najčešće ga provodim s obitelji jer skoro 20 godina nisam živio ovdje, pa sada u jednu ruku nadoknađujem. S nećacima, prijateljima provodim divne trenutke, a nemam neki poseban hobi s obzirom da jako puno radim. Također ostajem u kontaktu s prijateljima iz Beča i Lisabona i to mi je najdraži način provođenja slobodnih trenutaka.

Živio si 10 godina u Beču i osam u Lisabonu. Koliko ti je bilo teško biti toliko udaljen od doma i obitelji?

U početku je bilo dosta teško. Otišao sam za vrijeme rata, imam brata blizanca i sestru tako da mi je s odlaskom trebalo dugo vremena da se ''staložim''. Bio sam jako zaokupljen karijerom i poslom, a kada sam otišao u Lisabon mi je baš krenula jedna jaka nostalgija. Beč je relativno blizu, sjedneš u auto i za tri i pol sata si ovdje, ali Lisabon je druga priča. Nema ni direktnog leta, već moraš presjedati i na samo putovanje ti ode skoro čitav dan. Dodatno je bio i njihov način života i vremenska razlika, a najgore mi je bilo kada sam zbog privatnih razloga morao požuriti u Zagreb, a trebalo mi je više od jednog dana da to uspijem. S vremenom sam shvatio da se život događa i da neće čekati na mene, iskustva proživiš ili tada ili su zauvijek izgubljena u to je bio jedan od razloga zašto sam se vratio u Hrvatsku.

Koji su ti planovi za ostatak godine?

Nakon ''Giselle'' dolazi ''Orašar'' i nakon toga ''Alisu'' i do ljeta sam potpuno u poslu, a zasigurno mi neće biti dosadno i radujem se novim izazovima.

U galeriji pogledajte detaljnije fotografije...