Kad skinemo sve šljokice i fensi perje, ostaje nam stari dobri traper. Jako mi je drago da se ovaj materijal, u bazi udoban pamuk, uvukao u glam redove i sad više nisi čudna ako dođeš na svadbu u trapericama. Pa dolje su ipak neke štikle, a jakna može biti i rokerska, sa zakovicama. Općenito, denim ima u sebi tu neku buntovnu energiju koju nosi još od davnih dana kad je James Dean zavrnuo omiljene hlače i zajahao motor. Onda su zgodni i zločesti dobili svoj omiljeni stil, a nakon njih stigli su hipiji u denim trapezicama. A oni su, pak, bili superbuntovni; te neću se šišati, te želim samo plesati, te neću nositi grudnjak...

Ma baš ih je bilo briga, imali su svoju genijalnu glazbu i festivale, a dio te scene bila je, naravno, i specifična kultura odijevanja. Pa je stigao legendarni isprani traper koji je pojačao svoj utjecaj stone-wash forom u osamdesetima. Bile su skoro skroz bijele. Sad ih imam sve.

Kad pogledam omiljeni dio ormara, nema što nema - pa traper košulja, pa neka prastara traper jakna, o hlačama da ne govorim... Sve nijanse su tu. Nedavno se na scenu vratila i ta jaknica s krznenom kragnom, legenda iz osamdesetih. Dobro je to što se stvari vraćaju, kopaj malo po maminu ormaru i čuvaj te kvalitetne stvari. Osobito kad se radi o denimu, on je vječan i, ako preživi namjerno ili slučajno napravljene rupe, pokoju zakovicu, bedž ili zihericu, možda dočeka još koju generaciju...