17. ožujak, 2021.   

Ja: Kad idemo na godišnji, zadnji tjedan u osmom ili kasnije? 

Muž: Pa ići ćemo, nemam pojma, kad kažeš. Ne mogu sad o tome, budemo doma.  

Ja: Moram točno znati kad idemo.  

Muž: Pa idemo, na ljeto, ne znam, još sam u kaputu, imam i šal. Na gradilištu sam sad, poslali su krivi beton, ajde doma ćemo.   

17. travanj 2021. 

Ja: Jesi rezervirao Rovinj, poslala sam ti mail. 

Muž: Nisam. Budem kasnije.  

19. travanj 2021. 

Ja: Zvala sam sad hotel, kažu da nisi poslao podatke. Veli žena da ta ponuda više ne vrijedi. 

Muž: Dobro, rezervirat ću kad dođem kući. 

Ja: Sad ćemo dati 2000 kuna više jer je popust bio do jučer. 

Muž: Dobro, nemoj me maltretirati, platit ćemo, istovarili su krivo kamion, moram ići. 

17. svibanj 2021. 

Ja: Jel idemo sad za ove praznike na more? 

Muž: Pa rezervirao sam.  

Ja: Rezervirao si Amarin za kolovoz, ja te pitam jel idemo sad u lipnju na godišnji? 

Muž: Kad su praznici? 

Ja: 3 i 22. 6 

Muž: Pa to je tek sljedeći mjesec.  

1. lipanj 2021.  

Ja: Koliko ti je ostalo godišnjeg? 

Muž: 12 dana. 

Ja: Jel idemo na more? 

Muž: Ne znam, keramičari su tu nešto sjebali, moram ići.  

Spušta slušalicu. 

Zovem ponovno.  

Luda. 

Ja: Poklopiš mi još jednom telefon nazvat će te odvjetnik za razvod. Danas želim potvrdu iz kadrovske da si poslao zahtjev za godišnji u onom tjednu prije kraja škole. 

17. lipanj 2021.  

Podgora, Medora, ležimo na ležaljkama. Mali je u igraonici, prijepodnevni program. Konobari švercaju kavu u keramičkoj šalici s naglaskom da to inače ne rade. Mrzim papirnatu, a oni se boje direktora. Ja čitam novine, a muž mail iz firme. Sunce je nisko, s Biokova puše. Na plaži je uz nas još šest Slovaka i obitelj Norvežana. Mir, tišina, toplo, more je 19. Skandinavci se kupaju, ja čekam rujan da zatopli. Taman zadrijemam, evo njega, zatvara kompjuter, rasteže ruke, glasno kašlje pa zadovoljno kaže:     

- Super je na poslu, štimaju nam radovi. Baš sam to dobro vremenski posložio. Drugi tjedan će svi krenuti na more i bit će kaos. Jesam ti rekao da trebamo ići na godišnji prije nego počnu praznici.  

Da sam imala imalo snage za svađu, vjerojatno bi se u Zagreb vratili odvojeno, ja autom, a on busom, ima onaj noćni iz Makarske. Ali nisam htjela kvariti trenutak, znajući da će doći red na kolumnu. Uostalom bilo mi je lijepo, pravi odmor prije najezde s kontinenta. Znoj me oblije kad se sjetim kolika je kolona bila na A1 u suprotnom traku prema moru kad smo se vraćali kući. Jednostavno nisam imala energije nabijati mu na nos da sad tu leži samo zahvaljujući meni. Ali zato imam potrebu napisati podsjetnički tekst svim ženama da ako ništa drugo, kad je prilika, taj trud, muku i zajebanciju s njima, barem nekako, nekad, nakratko naplate.   

Ako ste i vi jedna od onih koja bi mogla ispisati sličan transkript ovom mojem, onda ste u većinskoj skupini žena koje se brinu za apsolutno sve u kući, uključujući i godišnji odmor. I ne, nema korona  s tim nikakve veze, i s virusom i bez njega tijek razgovora bi bio isti i prije godinu i dvije, i za ljetni ili zimski odmor. Možda bi se samo radilo o drugoj destinaciji, u ovom je to slučaju hotel, kod nekog drugog je vikendica ili najam apartmana. Organizacija obiteljskog ljetovanja manje-više je svugdje ista, nevezano koja je lokacija u pitanju.  

Drama počinje već nekoliko dana prije odlaska.  

Znate li ijednog muškarca koji dan prije puta uzima slobodno radi pakiranja?  

Bravo, ne znam ni ja. 

Jer oni nakon što u torbu potrpaju zgužvane hlače, dotrajale papuče i andol 300 misle da je sve za putovanje spremno.   

Moj dodatno složi i svojih 13 pari dioptrijskih naočala, namjesti šešir na glavu, podboči se rukama ne štok od vrata i pita jel možemo krenuti. 

Ne, frajeru, ne možemo.  

Jer smeće se neće samo baciti i lonci se neće sami oprati. Ta genetski uvjetovana maloumnost prenosi se s koljena na koljeno. Sjećate se sigurno svojih majki koje su vječno prije odlaska praznile Obodinove frižidere i iskapčale struju iz televizora za slučaj da lupi grom u kuću. Vaši su očevi istodobno sjedili u Ladi karavanu bez klime i nervozno trubili ispred kuće kad će se mama više spustiti. Starije žene kazat će vam da nema ništa gore nego se vratiti u zamazanu kuću i imat će pravo. Jer povratkom s tog istog ljetovanja svaku ženu, i tako već naraštajima, čeka nekoliko mašina veša, raspremanje i slaganje, a njega čeka samo kauč.  

On je umoran jer je vozio. 

A mi nismo umorne. Nama je ludilo sjediti u autu s klincima koji su stalno žedni, gladni i piša im se.  

Usput, kod nas ja i vozim. Jer se njemu spava. 

Žena je, za razliku od muškarca, umorna i prije odlaska na more. Punih sedam dana piše samo popis što sve ne smije zaboraviti. Gaće, majice, krema, šešir, tablete za komarce, sprej u faktorima, malom igračke, njemu križaljke. Ove koje putuju u vikendicu auto im je dodatno krcat papirnatim ručnicima, kuglicama za zahod, spužvama i domestosom. Žena koja drži do sebe prva dva dana na moru riba kuću, nakon toga još dva dana sređuje posteljinu, nakuhava filanu papriku i negdje krajem tjedna naći ćete je kako, u jutanoj ležaljki rastegnutoj između svoje smokve i susjedove ograde, u dubokom hladu, mrtva umorna, hrče. Ni ona mala iz Magazina čiji glas uspoređuju s općom uzbunom ne bi je probudila da zapjeva s druge strane obale.  

Odlazak na more je samo na filmu jedna super zabava i ide easy going. Sve oko ljetovanja je zapravo manje-više velika tlaka, ali kad napokon stignete i sve raspremite, oribate i složite, legnete kao muž i ja u hladovinu, dijete pospremite baki ili u našem slučaju animatoru, vrijeme je svakako da popijete nešto hladno, namjestite malo bolje push up grudnjak i kao ovlaš mu pokažete skupocjenu torbu na netu. Da se naručiti bez da makne prstom i ustane s ležaljke, a jedna tako fancy sitnica je najmanje što zaslužujete za svu muku koju prolazite na ovim paklenim vrućinama. Želim vam svima sretan početak godišnjih odmora ma gdje oni bili.   

Provjerite samo dobro link prije nego on na mobitelu stisne ‘transfer done’ na vaš odabrani model.  

*Stavovi i mišljenja u ovom tekstu osobni su stavovi autora i ne odražavaju stavove i mišljenja redakcije i uredništva