Nitko nema pravo tvoje NE sebi prevesti kao DA 

Milena, Iva, Petra, Ivana, Katarina, Marija, Ana, Anita, Kristina, Dragica, Suzana, Renata, Vedrana, Anamarija, Sandra, Matea, Nika… 

Ovo nisu nečija tuđa imena. Nekih nepoznatih i nebitnih lica. Nekih žena tamo daleko. 

Jesi li ikada pomislila da se možda među njima krije ime tvoje prijateljice? Možda ne nužno najbolje, ali ipak bliske. Koju si zadnji put vidjela na onom rođendanu na kojem je bila nekako čudna. Šutljiva, a inače je zabavna i vesela.  

Ili možda tvoje poznanice? One visoke plavuše iz teretane koju viđaš u svlačionici i koja te uvijek kulturno pozdravi. A nerijetko se nasmijete na neku foru kako ste već tjednima obje gladne, jer želite do ljeta skinuti tih zadnjih pet kila. A bome vas ne ide. 

Ili ime tvoje susjede s prvog kata? One koja ti se na stubištu uvijek nasmiješi, a ti se svaki put ponovno iznenadiš kako je lijepa bez trunke šminke. 

Na prvu sve cure-sasvim OK. Normalne, ugodne, žive i zdrave. I zašto bi ti uopće odvraćale pažnju? Zašto bi se ti njima uopće bavila? Zašto bi bile tema tvojih razgovora? Jer s njima je sve u najboljem redu.  

Na prvu, da. A na drugu? 

Baš jučer kad si je srela ispred lifta, treća se upravo vraćala s ispita na kojem joj je direktno u lice rečeno kako će proći, samo i isključivo, ako oralno zadovolji profesora. “I bez toga ti, mala moja, nema prolaza.“- ispali prosijedi šezdesetogodišnjak, namigne joj, potom krene desnom rukom prema svom međunožju. 

Drugoj je baš jutros na spravi trener stavio ruku na dupe. I sa iskrivljenim smiješkom je pogledao ravno u oči, a ona se od zbunjenosti zacrvenila. Svjesna kako ruka na dupetu nije sastavni dio demonstracije neke nove vježbe za podizanje gluteusa. 

Prvu je njen dečko, nakon punih pet godina veze, prije točno dva sata i sedamnaest minuta, na silu poševio. Iako mu je rekla da trenutno za seks nije raspoložena, jer je luda od posla i zadanih rokova te da još mora i na rođendan. Ali on nije čuo njen NE. Iako ga je više puta vrišteći ponovila. I evo je, sada sjedi na trosjedu okružena prijateljicama, i dok slavljenica puše u tortu, ona se između pljeskanja uporno pita: „Što se to meni upravo dogodilo?“  

Sve tri zbunjene. I paralelno ponižene. Prožete sramom. 

Tom najtoksičnijom emocijom koja upravo, poput sipe, ispušta svoje crnilo u njihova zgrčena tijela. 

Što sam krivo napravila?... Jesam li ga izazvala?...Kako to sad odjednom?....Kako to?...Ma sigurno sam ja kriva….ne bi on to…ma, ne bi nikad…..- prolazi joj kroz glavu, dok se pokušava pogledati u ogledalu. Ali nema hrabrosti. Jer je svaki pogled dodatno zaboli. I još više zbuni. 

Možda upravo tada pomisli kako je najlakše samu sebe okriviti. Na sebe prstom okrenuti. Nadajući se da će tako scena samo nestati. Kao da se nikada nije ni dogodila. Potisnuti će i zaboraviti. I neće se nikome zamjeriti. I nitko nikada neće saznati. Da, tako je za sve najbolje. 

Ali opet s druge strane, tijelo joj vrišti  da nije u redu. Svaka joj žila pulsira. Želudac se grči. Srce je probada. Jer je svjesna da ovo što se upravo dogodilo se nije smjelo dogoditi. Jer je krivo. Loše. Zlobno. Naopako. 

I što sada ? ŠUTJETI ILI PROGOVORITI?  

Ako si se prepoznala u ovoj ili sličnoj priči, prije nego li se odlučiš na bilo koji korak, znaj – T I   N I S I   K R I V A. 

Imaš pravo za seks biti neraspoložena. I to bez ikakvog opravdanja. Zato jer ne želiš. I točka. 

Imaš pravo zalijepiti šamarčinu bilo kome tko na tebe, bez pitanja i tvog pristanka, stavi ruku.  

Imaš pravo odbiti nemoralnu ponudu, štoviše prijaviti ga i razglasiti na sva zvona. Bez obzira što je faca, autoritet, ili ono što si on misli da je – Bog i batina. 

Ali znaj i ovo.   

Imaš pravo biti zbunjena. Slomljena i pogubljena. Blokirana. Stisnuta. Šokirana. 

Imaš pravo šutjeti, ako si nespremna. I do kraja života, ako ti to treba. Jer, sve što osjećaš je u redu. I sve što odabereš za sebe je OK. Bitno je da preživiš. Ali i da samu sebe zaštitiš. 

Sve što narušava tvoj emotivni, psihički i duševni mir- za tebe nije dobro. Sve što te ponižava, kritizira, degradira i umanjuje- nije za tebe. Sve što te fizički iskorištava, bez tvoje želje, volje i pristanka- NIJE I NE MOŽE biti za tvoje dobro. Radilo se o kolegi, dečku, suprugu, prijatelju ili članu obitelji. A sve ovo najčešće i bude upravo iz kruga tvojih najbližih. 

Svi oni jako dobro znaju što rade. Odrasli su ljudi. I tu nema opravdanja. Jer nitko nema pravo tvoj NE sebi prevesti kao DA. Nitko nema pravo čuti DA, ako ti uporno vrištiš NE. Jer to je zločin.  

I nepravda je što samu sebe kriviš. I prigovaraš si što si ono jutro obukla haljinu ili majicu na bretele. Ili si mu se lijepo nasmiješila  i tako sigurno zgriješila. Te mu dala otvoreni povod za napad. Zeleno svjetlo da te iskoristi, ponizi i zgazi. Tebe kao ljudsko biće. 

Što ćeš učiniti - šutjeti ili progovoriti? Neka to bude samo tvoja odluka. Kada budeš za to spremna.  

Postoji Facebook stranica na kojoj možeš za početak dušu otvoriti. Postoje institucije koje, za razliku od mnogih, ipak rade svoj posao. Postoje stručnjaci koji ti mogu pomoći. Postoje. 

No najvažnije od svega, za koji god korak da se odlučiš, molim te da shvatiš kako ti nisi ništa krivo napravila. Nisi zaslužila. A još manje izazvala. Niti si to sama tražila. 

Nijedno ime s početka priče ne zaslužuje da se nad njim itko ikada iživljava. Pokazuje nadmoć. Liječi kompleks manje vrijednosti. 

Liječi dijagnozu. Upražnjava patologiju. 

Stoga, ti ženo koja ovo čitaš, imaj razumijevanja prema žrtvama, jer ih boli, ali su nemoćne da po tom pitanju išta naprave. Svjesne da će možda, ukoliko u javnost i izađu, biti do kraja svog života obilježene.  

Imaj poštovanja prema žrtvama i daj im podršku kako god da odluče. Jer to je samo njihov život. I ne znaš kroz koji su pakao prošle. Ili možda još uvijek prolaze. Koliko ih duša boli. Koliko se osjećaju uprljano, i to od ruku onih kojima su nekoć silno vjerovale. 

Imaj suosjećanja prema žrtvama. Jer tko zna možda se jednog dana među njihovim imenima nađe i tvoje.  

Budi svjesna da se zločin ne događa nekim drugima. Nekim tamo dalekim i nepoznatim ženama, spuštenih glava i usiljenih osmijeha, sa ogromnom tugom u očima.