"Isuse, ova žena se nakon 100 godina javila starim simpatijama i priznala im to! Kako dobar eksperiment!", zavapila je Kristina tog dana u uredu. Odmah smo zaključile da je treba i sama isprobati. S idejom je bila oduševljena ravno tri sekunde kad je zaključila da se to možda ne bi svidjelo njenom dečku (ugh, a dečko joj je prekul.) - pa je Eva odmah pogledala mene "a da se ti javiš frajerima?". Prvo mi se učinilo da sa svima imam čiste račune, a onda su krenula izvirivati imena. Imala sam spremnu listu u tren oka - challenge prihvaćen. Sve što trebam je javiti se svim likovima s popisa s porukom: "Hej, jesam li ti ikad rekla da si mi se baš sviđao tad i tad? E, pa nisam imala hrabrosti priznati do sada". Zvuči poprilično jednostavno. Čak mi se poruka nije ni činila kao nešto na temelju čega bi pojedini frajer mogao zaključiti da mi se i dalje sviđa. Uostalom, dobila bih odgovor na pitanje koje me kopkalo: bi li mi se isplatilo da sam im tada rekla?

U četvrtak ujutro sjela sam na krevet i poslala svima porukice, što preko Facebooka, što preko WhatsAppa. Mislim si, tako će najbrže vidjeti. Doduše, sve sam poslala valjda odmah ujutro u 8 i onda morala pomalo na iglicama čekati da se prvi javi. Neke poruke mi je bilo neugodno napisati, toliko ću priznati, ali u stvari imam olakšanu situaciju jer sam s većinom ovih dečkiju danas dobra frendica ili poznanica. Kad su prve poruke krenule stizati... Bilo je smiješno, više nego išta drugo! 

Za Mirzu sam se zagrijala negdje u srednjoj školi, više ga ni sama ne mogu smjestiti točno. Tada sam imala prenabrijanu rap fazu (i oblačila se vrlo slutty!), pa su mi jedini interesantni bili reperi - logično. I Mirza je bio reper, i to poprilično poznat u krugovima, a kao plus njemu išla je činjenica da sam obožavala njegovu muziku. Doslovno sam neke stvari vrtjela satima analizirajući što je pisac u stvari htio reći i divila se njegovom sirovom talentu. On je bio taj dosta cocky lik kojem mi nije bilo ugodno priči - bilo me sram! Pa sam onda s tada vrlo bliskim frendom jednostavno trošila sate na taktiziranje kaj bi ja mogla napravit (da se razumijemo, nisu ni frendice bile lišene toga). Na kraju smo se nekoliko puta družili vani, imali par dužih razgovora prek Fejsa, a ja sam nakon xy mjeseci našla novu zanimaciju. Mirzu je moja poruka iznenadila, ali njen sadržaj nije - kaže da je skužio tijekom izlazaka da "grizem", ipak nisam ga interesirala tad; bila sam samo neka mala iz kluba. Okej, mislim si, to sam totalno znala.

Luka je pak priča za sebe. Luku sam upoznala na samom početku srednje jer smo zajedno išli na jedno predavanje. Luka je bio dečko s kojim sam djelila mnoštvo interesa, doslovno smo voljeli iste stvari, ali smo se i strastveno svađali oko tih stvari. Sjećam se da je imao prekul zeleni iPod s kojeg smo cijeli sat svaki tjedan slušali muziku. S njim nikad nisam mogla točno procijeniti je li mi se sviđao ili sam samo bila prokleto oduševljena idejom njega. S Lukom sam se poslije srednje još 100 puta bolje slagala, pa smo i zajedno "proslavili" kada je priznao meni, a i drugima, da je gay (best movie date ever!). Iako mi je ta situacija očigledno objasnila da mu se nisam sviđala, on mi je to porukom i potvrdio, a kaže to mu je isto govorilo i društvo. Zaključili smo, bili smo samo super frendovi sa suludo čvrstim uvjerenjima i soft crtom za dobar rnb.

Mario je bio moj najbolji prijatelj u srednjoj školi - o da, imam i takvu priču. S Marijem sam brzo postala jako dobra frendica, ali mi se paralelno kroz period srednje počeo i sviđati. U tom odnosu pokušavala sam izbalansirati to što mi se sviđa i to što apsolutno ne želim uništiti prijateljstvo jer mi jako puno znači. Mario je bio presladak, s blagim dalmatinskim naglaskom, volio je iste stvari kao i ja i super se oblačio. Najviše sam voljela Mariju ukrast hoodie ili kapu pa ih nositi ostatak dana - that was my thing. Srećom, tada mi se sviđalo više dečkiju pa naš odnos nije bio "mukotrpan" za mene, a nakon nekog vremena sam i s njega prešla na jednog od repera, pa i dalje. Mario i ja smo se nastavili družiti još dugo poslije srednje, ali mi nikad baš nije to bilo ugodno priznat mu, pa je sad bila idealna prilika. Na moje veliko iznenađenje ispalo je da sam Mariju već bila rekla tijekom neke od zajedničkih večeri opijanja. Mislim si, propao mi grandiozan plan. Doduše, rekao je da je sve kužio, ali mi to nikad nije rekao. E jeb*** prijatelju!

Lovro mi se sviđao za vrijeme faksa. S njim sam gubila noći u lokalnim klubovima više puta tjedno, a dane provodila na zajedničkim učenjima jer sam s njim jednostavno mogla naučiti i Kineski da je trebalo. Sviđao mi se njegov pomalo dječji look s vrlo pametnom glavicom koja je bila u svom boemskom filmu. Pored njega sam se osjećala kao ženetina koja ga može pojest za doručak, ali mi je svejedno imao nešto neopisivo slatko. Zapravo, mislim da me oduševio svojom inteligencijom. S Lovrom je bilo svakakvih trenutaka radi kojih sam naslućivala da se možda i ja njemu sviđam. Od svih momaka na listi, mislila sam da će mi možda reći i da malo jesam - ali...nisam! Rekao je da je dobio moju vibru i jednostavno je ignorirao jer je preferirao sa mnom piti i pričati. Fair enough!

Drugi Luka mi se sviđao kada sam imala oko 20  godina. Profesionalno se bavi plesom i savršeno je upadao u moju ideju da želim dečka koji je geek, plesač i very funny - on se činio kao sve to, plus, mogla si ga komotno odvest doma mami jer je bio super sladak i onako, dobrica. Nisam ga poznavala, ali sam srećom imala frendice plesačice koje su o njemu nerijetko slušale - a i cijelo zajedničko muško društvo kojem se više rigalo od mojih pitanja o njemu. Na kraju se ni ne sjećam kako smo se upoznali, završili na društvenim mrežama, pa čak i jednom izašli zajedno van - ali ni moji najočitiji pokušaji uleta nisi urodili plodom. Luka je na moju poruku reagirao kul - ispalo je da je skužio baš na tom zajedničkom izlasku da ga čekiram, ali je već bio u vlastitoj ljubavnoj zavrzlami. To sam nekako i očekivala!

Ivan je bio simpatija moje zadnje godine srednje škole (očito sam tad bila vrlo "zaljubljiva"). Upoznali smo se na hodnicima škole i jednostavno kliknuli jer smo imali isti đir. Kod njega me jeb*** to što je jedva moje visine, ali je bio adorable - vrlo goofy, super komunikativan, a i kao bilo mi je napeto što je plivač, iako taj sport, realno, nisam ni doživljavala. I s njim sam brzo postala bliska frendica, ponovno zatomljujući činjenicu da mi se super sviđao, jer sam znala da se baš nakon kraja srednje škole selio u Ameriku - zauvijek. Teško mi je to palo, ali smo uspjeli ostati u kontaktu. I danas sam najsretnija kad mi se vrati moj Amerikanac pa popijemo pivu skupa! On je bio JEDINI dečko s popisa koji nije kužio ništa. Kaže da je mutav za takve stvari. Pretpostavila sam iz toga da bih jednostavno znala i da sam se ja sviđala njemu. Dakle, ponovno očekivano.

Za kraj sam ostavila momka kojeg ću imenovati s X. Naime, on se u međuvremenu zaredio i bit će sve svećenik. Zajedno smo studirali i bio je, objektivno, najljepši dečko na našoj godini. Bavio se sportom i imao je široke interese. Nakon što mi se neko vrijeme sviđao, s njim je završila moja draga frendica, a moj interes se skroz ugasio. Iznenadila me je vijest da se okrenuo totalno drugačijem životu, ali sam sretna što je sretan - to je ipak najbitnije. Njemu mi se, baš radi svega, bilo najneugodnije javiti - ali je ispalo jako simpatično! On je, naravno, kužio i bio totalno nezainteresiran. 

Što sam naučila iz ovoga iskustva? Pa u biti da sam imala dobru intuiciju. Kasnije sam kroz jedan odnos shvatila da je život jednostavno prekratak da bismo čekali i nadali se i od tada mi je vrlo jednostavno sve nekome reći u lice. Iskreni sam pobornik toga da je uvijek najbolje priznati - što je najgore što ti se može dogodit!? Ako mu se sviđaš, predobro, a ako mu se ne sviđaš, saznala si to sad i nećeš još mjesece trošiti na njega već ideš dalje. Moji dečki ostaju moji dečki iako to nikad nisu bili, ali možda je neki tvoj baš htio isto što i ti? Ne ispeci pa reci, već pljuni i saznaj. Yolo!